EKG srca je metoda koja lekarima pomaže da vide kako srce radi i da prepoznaju neke probleme. Ovaj pregled pokazuje brzinu rad srca, pravilnost srčanih otkucaja, veličinu i položaj srčanih šupljina (komora) itd. Obavlja ga medicinska sestra, a nakon toga, čitanje i tumačenje EKG nalaza, radi lekar.

Potrebno je beba ili dete legne, da oslobodi grudni koš (skine svu odecu sa gornjeg dela tela), gde ce se postaviti elektrode ( mogu da budu samolepljive ili kao vakum-kacilice, njih 6 (deca ih nazivaju „lotpice“). Potom se na ruke, iznad šaka, u predelu zglobova, postavljaju tzv. štipaljke, kao i na obe noge, iznad stopala, u predelu članaka.

Nakon toga, EKG aparat radi ocitavanje, stampa se papir sa EKG zapisom i pregled je gotov.
Metoda je brza, jednostavna i bezbedna.

Ukoliko je potrebno, kardiolog može da zahteva da beba ili dete nosi aparat za holter tokom 24h. Holter srca je potreban ukoliko lekar posumnja da se odredjene promene na srcu javljaju samo u odredjenim trenucima, te da ih je potrebno „uhvatiti“ u odgovarajućem trenutku.

Ukoliko se aparat nosi 24h, a beba odnosno dete se bavi svojim redovnim aktivnostima, aparat može da registruje postojanje nepravilnosti. Očitavanje Holter zapisa radi lekar. Pregled je bezbolan i bezbedan.

Lekar će Vaše dete uputiti na rendgenski pregled ukoliko želi da vidi oblik i veličinu srca, kao i odgovarajuće krvne sudove. Pregled se ne radi rutinski, osim ukoliko se dete ne priprema za operaciju srca.

Svako rendgensko snimanje podrazumeva izlaganje jonizujućem zračenju.

Ultrazvuk srca ili ehokardiografija je jedna od metoda koja se danas najčešće koristi u dijagnostici srčanih bolesti. Metoda je pre svega bezbedna, bezbolna, neinvazivna, nema zračenja, a pruža odličan prikaz. Može se raditi kod beba, dece svih uzrasta, kao i kod ploda dok je još u stomaku (fetalna ehokardiografija).

Ultrazvuk je aparat, koji pomoću sonde koja se prislanja na kožu, omogućava da na monitoru/ekranu dobijemo sliku. Kretanjem sonde, postavljenjem sonde u različite položaje, na različite delove grudnog koša i vrata, lekar može da dobije vrlo jasnu sliku srca i velikih krvih sudova i uradi procenu srčanog rada. Metoda se koristi za postavljanje dijagnoze, praćenje efekata primenjene terapije i u svrhu kontrolnih pregleda po završetku lečenja.

Nije potrebna nikakva priprema za obavljanje ovog pregleda.

CT srca ili kompjuterizovana tomografija se retko primenjuje u dijagnostici srčanih mana.

Magnetna rezonanca je savremena dijagnostička metoda koja pruža detaljni prikaz srca. Sam aparat se nalazi u posebno pripremljenoj prostoriji, gde je pristup ograničen i strogo kontrolisan. Pregled se obavlja u ležećem položaju, uz potpuno mirovanje, stoga se za potrebe  snimanja, bebe ili deca često uspavljuju, uz stalni nadzor anesteziologa tokom trajanja čitavog pregleda.

Prednost pregleda magnetnom rezonancom je u odsustvu zračenja, za razliku od CT pregleda. Procedura se posebno zakazuje i podrazumeva odgovarajući pripremu bebe ili deteta.

Ova metoda spada u invazivne procedure koje se mogu raditi u cilju postavljanja odredjene dijagnoze ili u cilju lečenja odredjene srčane mane i zahteva čitav tim visoko obučenih zdravstenih radnika za njeno izvodjenje.

Katetrizacija srca se obavlja u angio sali. Procedura je dobila naziv jer se koristi kateter, koji se uvodi kroz krvne sudove, do srca. Beba odnosno dete se tokom procedure uspavljuje ( neophodan je stalni nadzor anesteziologa), nakon čega kardiolog, najčešće kroz krvne sudove na preponama, uvodi specijalne cevčice do srčanih šupljina.

Metoda zahteva primenu rendgentskog zračenja kao i primenu kontrasta ( kontrast je medicinsko sredstvo koje se tokom procedure, ubrizgava u krvne sudove i srčane šupljine i omogućava njihovu vizualizaiciju, koristeći rendgenske zrake). Ukoliko na primer, postoji suženje krvnog suda, tečnost kroz njega otežano prolazi.

Priprema za proceduru se dobija pri zakazivanju samog pregleda i poželjno je da se sa stručnim licima prođe kroz navedene stavke, kako se pregled ne bi dalje odlagao ili iz nekog razloga bio neuspešan. Pre procedure, biće obavljen pregled deteta i obavezan je razgovor sa anesteziologom.
Nakon završenog pregleda, dete brzo biva otpušteno iz bolnice, najčešće u narednih 24-48h.

Pregled srca se može obaviti još dok se beba nalazi u maminom stomaku. Ukoliko ginekolog posumnja da se srcem ploda nešto nije u redu, uputiće trudnicu na pregled kod dečijeg kardiologa.

Dečiji kardiolog će trudnici uraditi ultrazvučni pregled (fetalna ehokardiografija). Za ovaj pregled, nisu potrebne nikakve posebne pripreme i može se uraditi već oko 20-te nedelje trudnoće.

Ukoliko dečiji kardiolog potvrdi postojanje srčane mane kod bebe, on nastavlja praćenje bebe tokom cele trudnoće i nakon rodjenja. Postavljanje dijagnoze srčane mane na vreme, omogućava da ceo tim lekara planira kada i gde je najbolje da se obavi porođaj, koji tip porođaja je u ovom slučaju najbolji za mamu i bebu.

Važno je da, ukoliko je to potrebno, beba nakon rođenja, na vreme i adekvatno bude transportovana u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, radi pravovremenog zbrinjavanja i lečenja.

Ukoliko je to potrebno, kardiolog može da preporuči i primenu odgovarajućih lekova tokom trudnoće, koje će trudnica koristiti kako bi se npr. rešio ubrzan rad srca bebe.

Preporuka je da sve trudnice, koje su već radjale decu sa nekom od srčanih mana, obavezno urade ovaj pregled tokom trudnoće.