Sa srcem Vase bebe nesto nije uredu

U tom trenutku, mislila sam da jutro nećemo dočekati. Muž i ja sedimo u neverici pored kreveca, nemi posmatramo bebu koja ima 3 dana, lekarski izveštaj leži na krevetu, pročitali smo ga, nešto smo razumeli manje, nešto više, puno je latinskih reči, ali lepo piše... beba se upućuje na bolničko lečenje u UDK Tiršova.
Ultrazvuk srca sam zakazala privatno. Još iz porodilišta, nazvala sam telefonom i zakazala pregled kod dečijeg kardiologa. Predveče. Želela sam da čujem Sa vašom bebom je sve uredu. Idite mirni svojoj kući.

Petak jutro. Ulazimo u Tiršovu, javljamo se za pregled kod kardiologa i očekujemo prijem. Neverica, neizveznost, strah, prestravljenost. Držiš bebu, ne daš je, strežeš uza se.. da čuje otkucaje tvog srca, privijaš uz grudi, i nadaš se čudu, da će neko reći Idite kući, sve je uredu. Iako pored tvojih nogu, leži spakovana torba. Ostajemo.

Vaša beba ima kritičnu koaktaciju aorte i VSD. Stanje je ozbiljno. Biće smeštena na odeljenje neonatologije i na konzilijumu će biti doneta odluka kada će biti operisana. Operacija je neophodna, što pre.

Operacija na srcu? Kod bebe? Bebi otvarati grudni koš i operisati srce? Zar bebi nije mesto u maminom naručju, da sisa, da raste, da spava i budi se, da plače zbog grčeva...

Ko operiše bebino srce? Kako se to radi? Zar boleti srca nemaju stari ljudi?

Odeljenje neonatologije

Boksevi su podeljeni staklima, širine oko 1.5m, imaju krevet i krevetac ali nisu sve bebe sa svojim mamama. Neke bebe su odvojene, u inkubatorima, u posebnoj prostoriji, neke bebe su same, ali je sve puno. Žene u spavaćicama, gledaju novo pristiglu mamu, sestra pokazuje gde da se smestiš, a beba mora da bude pod stalnim medicinskim nadzorom i smeštena je u drugom delu odeljenja.

Mama iz Beograda se ne smeštaju na odeljenje, samo ako doje. Da li beba sisa?

Da

I tako sam ja ostala na odeljenju, koje ima svega 8 bokseva, za sve mame, koje se upućuju ovde iz cele Srbije pa i šire. 

Slušam šta mi govore -  bebu dojiš na 3h, kada možeš da odeš do inkubatora. Presvlačiš i meriš na vagici pre i posle podoja. Ostali deo vremena, provodiš u boksu. Postoji vreme za posete. 

Vreme ovde protiče po ustaljenom ritmu. Popodne i uveče je mirnije, manje je ljudi, sestre bude mame koje uhvati san, da se bebe hrane i prepovijaju... meriš bebu i danju i noću. Trudiš se da budeš fokusiran samo na svoju bebu, ali svako ima neku muku, koju rado deli sa ostalim mamama. Nisu ovde samo dece sa urodjenim srčanim manama, ali nas ima... odmah se „prepoznajemo“. Prva mama bila je tu već 3 nedelje. Čeka potvrdu da sutra ide kući. Druga mama se bori sa bebom koja sve što popije povrati. Treća mama je tu već 2 meseca, imala je težak porodjaj i beba je loše. Ne možeš da ne čuješ. Ne možeš da ne vidiš. Ne možeš da ne porazgovaraš o tudjoj muci, a kad treba da izgovoriš o svojoj.. suze same krenu.

Beba ide u intenzivnu negu. Vi idete kući.

Ja sam na odeljenju neonatologije sa ćerkom bila jako kratko. Njeno stanje se ubrzo pogoršalo i ona je morala da hitno bude premeštena u neonatalnu intenzivnu negu gde će biti pod stalnom medicinskom negom, uz odgovarajuću terapiju, lekove, monitoring i gde mama može da dodje u posetu jednom dnevno u periodu od 13h ’ 14h. 

Bila je nedelja. Naš kardiolog je bio dežuran. Meni je to ulivalo neku sigurnost.. pomislila sam Dobro je, ako je on tu. 

Moja beba je sisala. Još u porodilištu. Nekako je sve to krenulo lako, prirodno. Meni je to bilo uživanje. Onda sam shvatila, da je dojenje bilo moja „ulaznica“ u Tiršovu. Ali sada, kada je beba pod stalnim medicinskim nadzorom, mama može da bude samo posetilac. 

Za mene, ovaj je bio potpuni poraz. Rodila si bebu, nosila je u stomaku 40 nedelja, docekala da je upoznaš, da osetiš taj miris, spokoj, na svojim grudima... i sada ti neko kaže Mama može da dodje u posetu. Njoj je neophodan medicinski nadzor24h. Njen život je u njihovim rukama. 

Taj osećaj praznine, taj osećaj besmisla, da ti neko odredjuje vreme tokom dana tokom kojeg možeš da dodjes, da čuješ da li je tvoja beba živa i da je kroz staklo inkubatora posmatras par minuta, nakon čega treba da odeš, ostavlja trag na srcu svake majke. Osećaj te nemoći, osećaj te ostranjenosti, parališe te da reaguješ, da misliš, da pitaš. Možeš da plačeš.. možda je zapravo najteže da ne plačeš, jer sam prizor, tek rodjene bebe, „prikačene“ na monitoring, sa svim venskim linijama, sa terapijama koje je održavju u životu, boli. Ali treba da budeš jaka. Treba da budes jaka, zbog nje. Ona mora sve to da izdrži.

Razgovor

Jutro pre operacije, roditelje očekuje razgovor sa hirurgom. Kardiohirurg pre ulaska u operacioni blok, u svojoj lekarskoj sobi, roditeljima detaljno objašnjava i pokazuje na slikama - kako izgleda srčana mana koju beba ima, i objašnjava kako se operacija izvodi i šta vašu bebu očekuje. Ako neko ima strpljenja, ako neko želi da vam sve detaljno pojasni, da vam ukaže na priprodu same mane, na način na koji se one mogu rešiti, da vam ukaze i na potencijalne rizike, to je lekar koji će vače dete i operisati. 

Slušam. Klimam glavom. Razumem. I ne razumem. Ne plačem. Brinem.

Molim vas da nam date pisanu saglasnost pre operacije. 

Znoj. Muti mi se u glavi. Želim da izadjem. 

Ipak, pomišljam... 

Biće sve uredu.