Operacija

Operacije na srcu traju satima. 

Beba se par sati pre ulaska u salu priprema za predstojeću operaciju, prekida se unos hrane. Priprema se za uvođenje u anesteziju. Zahvaljujući lekovima, beba se uspavljuje i ne oseća ništa.

Srce je pumpa, koja se stalno grči, kontrahuje se, i zahvaljujući tim pokretima se krv kreće ka srcu ( srce se puni), ali se krv i ispumpava iz srca, nakon čega krvotokom ide ka svim tkivima i organima. 

Ne možeš da sečeš srce koje se grči. Srce mora da stane. 

Tokom operacije na otvorenom srcu, zapravo, srce mora da se umiri, a ulogu pumpe preuzimaju mašine.  Za to vreme, hirurzi treba da nadju suženje, rupu, pogrešno postavljene krvne sudove, da nešto ušiju/iseku/ spoje/prebace deo maramice na rupu u pregradi zbog koje postoji šum.... 

Tokom operacije na otvorenom srcu, srce prestaje da radi. 

Sve to traje. Sve vreme, čitav tim hirurga, anesteziologa, medicinskih sestara, intrumentarki, perfuzionera, skoncentrisano, posvećeno, odgovorno radi. Radi svakog dana. Godinama. Radi. Uči. Trudi se. Usavršava se. Polaže ispite. Čita. Piše radove. Razmenjuje iskustva. Uvodi nove metode. Uči na svojim i tudjim greškama. Odlazi. Ostaje. Muči se. Znoji se. Radi. 24 časa dnevno, 365 dana godišnje. 

Prošlo je 6h od našeg razgovora sa hirurgom kada su nas pozvali da je vidimo. Medicinska sestra sa odeljenja, vodi nas u prizemlje, ulazimo u intenzivnu negu, da je vidimo. Uzbuđenje. Strah. Radost. 

Intenzivna nega. Jaka svetla. Aparati. Jaki zvuci.

Operacija je dobro prošla. Sledi oporavak.

Suze.